Urologija (od grčkog oûron, "urin" i λογία, “izučavanje”) je grana medicine fokusirana na urogenitalni trakt muškarca i žene, kao i na reproduktivni trakt muškarca. Urologija pokriva sledeće organe: bubrege, nadbubrežne žlezde, uretere, mokraćnu bešiku, uretru i muške reproduktivne organe (testise, prostatu i penis).

Koji su simptomi prisustva kamena u bubregu? 

Sami simptomi zavise od lokacije, veličine i oblika kamena i u određenim slučajevima mogu da u potpunosti izostanu. Najčešći simptomi su: oštar, jak i iznenadan bol, to jest takozvane bubrežne kolike, i pojava krvi u mokraći. Veći kamenčići mogu biti potpuno mirni i kao takvi ne izazivaju nikakve tegobe. Ali sasvim mali kamenčići izazivaju nesnosan bol. Kamenčići izuzetno malih dimenzija (pesak) u mokraćnim kanalima izazivaju kolike koje se šire od slabina do prepona. Pesak u mokraćnoj bešici izaziva neugodan osećaj i potrebu za mokrenjem. Ti bolovi su često praćeni mučninom i povraćanjem, znojenjem , povišenom temperaturom i osećajem peckanja pri uriniranju.

 

Zašto se formira kamen/pesak? 

Faktori koji mogu da utiču na stvaranje kamena/peska su: povišeno unošenje kalcijuma, fosfata, oksalata ishranom, genetska predodređenost, obstrukcija i infekcija urinarnog trakta, uvećana prostata, profesija ali i nedovoljno unošenje tečnosti kao i klimatski predeli sa izuzetno visokim temperaturama vazduha koje dovode do gubitka tečnosti znojenjem, što povećava koncentraciju urina.

 

Koji sve tretmani kamena/peska u bubregu postoje? 

Najpre treba početi sa povećanim unosom tečnosti, zatim tretman lekovima ( nesteroidni inflamatorni lekovi i alfa-blokeri) ukoliko je u pitanju prvi kamen. Ukoliko su bolovi sve jači trebalo bi konsultovati urologa pri izboru nekog od tretmana: ESWL, ureteroskopija, perkutana nefrolitotomija i nefrolitotripsija ili otvorena operacija.

 

Šta je prostata i čemu ona služi? 

Prostata je egzokrina polna žlezda muškog reproduktivnog sistema. Nalazi se između mokraćne bešike i rektuma. Veličine je i oblika kestena (otuda i naziv “kestenjača”) dimenzija 3.5x4.5x2.5cm težine do 25 grama. Funkcija prostate je da skladišti i sekretuje alkalnu tečnost koja ulazi u sastav ejakulata (sperme) i koja ima značajnu funkciju prilikom neutralizacije kiselosti vaginalnog trakta prilikom oplodnje. Za normalnu funkciju prostate, koja takođe ima mišićna vlakna koja potpomažu ejakulaciju, neophodni su androgeni (muški polni hormoni).

 

Šta je benigna hiperplazija prostate (BPH)? 

Sam termin “benigna” govori da nije u pitanju neki patološki process (kancer ili teža infekcija), dok termin “hiperplazija” znači uvećanje. U pitanju je uvećanje ćelija prostate koje povećavaju dimezije same prostate, najčešće kod muškaraca između 45 i 75 godina. Kada uvećanje bude značajno, može doći do opstrukcije protoka urina što dovodi do najčešćih simptoma u vidu oslabljenog mlaza mokraće, produženog mokrenja, naprezanja pre započinjanja mokrenja, osećaja nepotpunog izmokravanja  iznenadnog nagona za mokrenjem. Takođe može biti prisutno noćno kao i učestalo mokrenje.

 

Koji sve tretmani postoje za benignu hiperplaziju prostate? 

Promena životnih navika, uzimanje lekova (alfa blokatori i 5alfa reduktaza inhibitori), minimalno-invazivni tretman (transuretralna mikrotalasna termoterapija TUMT/ transuretralna ablacija iglom TUNA) ili urološki operativni zahvat (transuretralna resekcija TUR prostate ili laserski tretman).

 

Šta je erektilna disfunkcija (ED)? 

Erektilna disfunkcija (ED) ili muška impotencija je seksualna disfunkcija karakterizovana nemogućnošću razvoja i održavanja erekcije penisa za zadovoljavajući seksualni odnos . Erekcija se javlja kao posledica dotoka krvi u sunđerasto telo penisa i posledica je signala seksualnog uzbuđenja koji dolaze do mozga. ED se može tretirati jednako uspešno nevezano za uzrast. Od erektilne disfunkcije pati više od 160 miliona muškaraca širom sveta, od kojih svega 10% potraži pomoć.

 

Koji su faktori rizika za razvoj erektilne disfunkcije? 

Neke „životne navike“ mogu uticati na erekciju. U njih se ubrajaju pušenje, preterano konzummiranje alkohola i prekomerna telesna težina. Najvažniji organski razlozi za ED su kardiovaskularna oboljenja, diabetes, neurološki problem (trauma prilikom prostatektomije), hipogonadizam (insuficijencija hormona) ili je sama ED posledica neadekvatne upotrebe lekova ili droge. Važno je napomenuti da erektilna disfunkcija može predstavljati signal za neko kardiološko oboljenje. Takođe postoji i psihološka impotencija, kada je očuvan kompletan mehanizam erekcija, ali ona ne opstaje zbog stanja svesti pacijenta.

 

Koji sve tretmani postoje za erektilnu disfunkciju? 

Sredstva za lečenje erektilne disfunkcije kod različitih ljudi deluju različito. Pacijent koji boluje od ED i ulurolog odlučuju koji je način lečenja za najbolji. Postoje sledeće terapijske opcije za ED: Oralna farmakoterapija (PDE5 inhibitori, sildenafil (Viagra), tadalafil (Cialis) i vardenafil (Levitra) ili apomorfin), topična farmakoterapija (utrljavanje supstanci), vakuum pumpe, intrakavernozne injekcije, kombinovana terapija ili penilne proteze.

 

Šta je urinarna inkontinencija (UI)? 

Urinarna inkontinencija (UI) je nemogućnost kontrole zadržavanja urina koja dovodi do nevoljnog ispuštanja urina. Prisutna je i kod muškaraca i kod žena, naročito posle 60. godine života. Pocene su da više od 250 miliona ljudi ima ovaj problem. Najčešći tipovi su: stres UI, urgentna UI, prelivna UI, refleksna UI i mešana UI.

 

Koji sve tretmani postoje za urinarnu inkontinenciju? 

Nakon što se utvrdi o kojem tipu UI je reč sledi izbor tretmana. U velikom broju slučajeva jednostavan gubitak težine može umnogome biti koristan. Kegel-ove vežbe (jačanje pelvičnih mišića) su naročito od koristi trudnicama. Promena načina ishrane, uriniranje samo u određenim vremenskim intervalima, električni stimulansi i lekovi mogu dati zadovoljavajuće rezultate. Krajnja opcija je operacija, nakon što su sve druge alternative bile neuspešne.

 

Šta je infertilnost? 

Infertilnost je neplodnost i postaje sve veći problem sa kojim se susreću mladi parovi. Neplodnost je razultat problema koji mogu imati muški ili ženski partner ili oboje istovremeno. Problem kod muškarca učestvuje sa do 40% u neplodnosti, u istom tolikom procentu i žena, a problem može postojatii kod oba partnera istovremeno u oko 20% slučajeva.

 

Koji su faktori muškog infertiliteta? 

Pretestikularni faktori su: hipogonadizam (snižen nivo muških polnih hormona), pušenje, konzumiranje alkohola ili droga. Testikularni faktori su: svojstva sperme ( teratospermia (abnormalna morfologija), oligospermia (snižen volumen), azoospermia (odsustvo sperme) i genetske mutacije Y hromozoma. Posttestikularni faktori su: obstrukcija ili nedostatak Vas deferens-a (provodni kanalić sperme), infekcije i retrogradna ejakulacija (kretanje ejakulata ka mokraćnoj bešici).

 

Koji se testovi za infertilitet rade? 

Osnovno ispitivanje neplodnosti podrazumeva da se urade bar 2 adekvatna pregleda sperme – spermogrami. Diskutabilno je kada par treba da se zabrine ukoliko ne dolazi do trudnoće i kada treba početi ispitivanje. Raniji stav je bio da treba sačekati godinu dana, međutim s obzirom da se danas brakovi sklapaju dosta kasnije, 6 meseci bez postignute namerne trudnoće je dovoljan rok da se pretpostavi da problem postoji i da se započne sa ispitivanjem i eventualnim lečenjem. S obzirom na činjenicu da problem muške nepolodnosti postaje sve prisutniji, postoje razni testovi koji se mogu uraditi: bakteriološki, hormonski, imunološki, genetski, anatomski, embriološki i fiziološki.

 

Koji sve tretmani infertiiteta postoje? 

Ukoliko muškarac ima hlamidiju, ureaplazmu, bakterije u nalazu spermokulture, varikokelu (proširenu venu koja dovodi veće količine krvi u predelu testisa, zagreva ih i tako loše utiče na spermatozoide) – prvo te probleme treba rešiti, na način koji lekar odredi (antibiotici, operacija varikokele). Značajno je prestati sa konzumiranjem cigareta, kafe, alkohola, uzan donji veš zameniti širim. Spermogram treba raditi na 3 meseca, jer spermatogeneza traje 72 dana. Ne radite spermogram ukoliko ste pre toga bili prehlađeni, gripozni, sa visokom temperaturom ili groznicom jer nalaz usled navedenog može biti znatno lošiji nego inače. Odmah početi sa stalnim konzumiranjem vitamina (E, C, B12, B9), mineral (selen i cink) i aminokiselina ( L-karnitin, acetil-L-karnitin i L-arginin). Hirurška terapija ima značajno mesto u terapiji infertiliteta muškarca. Dijagnostikovana varikocela se hirurški rešava podvezivanjem testikularne vene na u nivou prepone. Operacija je kratkotrajna, može se raditi i u lokalnoj anesteziji, komplikacije su retke i malobrojne. Intervencija se sve češće radi laparaskopski. Hirurški se leče i nespušteni testisi.

 

Šta su kondilomi? 

Genitalne bradavice su drugo ime za kondilome koji spadaju u jedne od najrasprostranjenijih virusnih polnih bolesti na svetu. Mogu izgledati kao mali plikovi ružičaste boje (boje mesa) (šiljasti kondilomi), a mogu se manifestovati i samo promenom boje tkiva bez ikakvih izraslina (ravni kondilomi). Mogu biti jako mali, a mogu se pojaviti i u većim grupama plikova i mogu se javiti na glaviću penisa, na kožici, skrotumu ili analnom otvoru. Takođe, mogu dovesti do svraba ili nelagodnosti u predelu genitalija ili krvarenja prilikom seksualnog odnosa.

 

Šta izaziva kondilome? 

Virus koji izaziva kondilome je humani papiloma virus (HPV). Postoji 130 različitih tipova virusa, dok su samo tip 6 i tip 11 uzroci za preko 90% svih slučajeva infekcija. Statistike kažu da se od svih koji imaju polni odnos sa osobom koja ima kondilome, čak dve trećine zarazi virusom. Obično se polne bradavice razviju već u prva tri meseca posle odnosa, ali u nekim slučajevima, zavisno od imuniteta zaražene osobe, period mirovanja ume da potraje i godinama. Kondilomi se prenose putem dodira kože sa kožom obolele osobe, tako da kondom ne garantuje sigurnu zaštitu, ali značajno smanjuje rizik od HPV virusa. Procenjuje se da je ovim virusom zaraženo 60% seksualno aktivnih mladih osoba, od toga najviše uzrasta između 20. i 24. godine.

 

Koji sve tretmani kondiloma postoje? 

Lečenje kondiloma, pod kojim se zapravo podrazumeva uklanjanje kondiloma se radi dosta uspešno, ali ne postoji lek niti način koji će zauvek odstraniti HPV iz organizma. Skidanje kondiloma, je prilično jednostavno i postoji nekoliko načina: krioterapija (smrzavanje), elektrokauterizacija (spaljivanje kondiloma), laserski tretman, hirurški tretman ili tečni preparati na bazi podofilina.